jedna rec promenila je sve...
Te nocisrusio si ono sto sam gradila pune 2 godine…. Svet bez tebe…. Samo od jednom,niod kuda, pojavio si se sa pricom da me jos volis…. Kolena su zadrhtala, srcepreskocilo, zaigralo… Cekala sam te reci dve godine…. Sada, kada su izgovorene,nekako su mi cudne, prazne, blede… mislila sam da cu ti poleteti u zagrljajkada cujem to. Nisam. Mislila sam da cu ih jedva docekati. Nisam ni to. Culasam ih ja, uzdrmale su me. Ali ne onako kako bi me uzdrmale da su izgovorenenekih godinu dana ranije.
Govoris dazelis da se ponovo topim u tvom zagrljaju, da zelis da ponovo brojimo zvezdezajedno I cekamo svitanje zagrljeni. Srce kuca. Jako. Hoce da iskoci. Ali samou tom trenu. Vec u sledecem je mirno kao bubica. Ni jedan pokret, ni jedanosmeh, pogled ne govori da sam srecna sto to cujem. Cekas reakciju… Nema je.Nisam vise ona ista, sada to shvatas. Nije mi lako, opet, dve godine sam tevolela. Ali bol koji je prevladavao sve to vreme unistio je svako moje osecanjeprema tebi. Sada sam prema tebi hladna I prazna. Zacudjuje me sopstvenareakcija ali razum je ipak odobrava. Ovo je jedini put da su se moji srce Irazum slozili. Kocka je bacena. Nikada vise u tvoj zagrljaj… Secam se ja jakodobro svih onih divnih momenata, ali oni su tamo gde jesu, u proslosti, I to sarazlogom. Nikada nece biti isto kao pre, znamo to oboje jako dobro, I zato nemapotrebe da pokusamo bilo sta vise.
Sada setopim u zagrljaju drugog. Sa njime ne brojim zvezde, on mi ih skida sa neba. Unjegovom zagrljaju ne cekam jutra, ceka ih sam dok gleda u moje usnulo lice saosmehom. Dani sa njime su veseliji, a noci neznije nego sa tobom. On me nepoznaje kao ti, ali uvek zna gde je granica. Dragi moj, ti to ne bi naucio niza hiljadu pokusaja…. Pored njega srce kuca jace, ali opet tiho I nezno, kao dapevusi. Pored njega kolena klecaju, ali nikada se noge ne odseku. I znas sta?Lepo mi je…..